O koži uopšteno

Koža je najveći telesni organ, ukupne površine oko 2m² koja nas štiti od mikroba, zračenja, mehaničkih povreda i pomaže u regulisanju telesne temperature. Veoma je osetljiva na dodir, bol, osećaj toplote i hladnoće. Iako vitalna za zdravlje njena uloga se često potcenjuje i briga o njoj shvata olako.

Poznavanjem strukture kože, možemo bolje razumeti njene funkcije.

Koža je sastavljena od tri glavna sloja, sa nekoliko podslojeva:

1. EPIDERMIS, površinski sloj kože, štiti nas od toksina i bakterija, pruža vodootpornu barijeru sa hidrolipidnim filmom i stvara tonus kože. Vodeni deo ovog filma je sastavljen iz mlečne i raznih amino i masnih kiselina pa je poznat kao zaštitni kiseli omotač koji kod zdrave kože ima blago kiselu vrednost pH= 4,7- 5,75. Lipidi (masti) u zaštitnom sloju potpomažu vezivanje vlage. Kada oni nedostaju koža postaje suva, gruba i zateže. U podslojevima epidermisa vrše se neprestane deobe ćelija koje migriraju ka površini sa koje  se odbacuju i zamenjuju novim. Ovde se proizvodi i pigment Melanin koji štiti kožu od prekomernog UV zračenja i daje boju koži.
2. DERMIS, debeo, čvrst sloj ispod epidermisa, sadrži vezivno tkivo, krvne i limfne sudove, folikule dlake i znojne i lojne žlezde. Vezivno tkivo čine vlakna kolagen i elastin koji zajedno sa gelastom supstancom koja sadrži hijaluronsku kiselinu daju snagu, fleksibilnost i volumen našoj koži. Prirodnim procesom starenja kao i načinom života i uticajem spoljašnjih faktora, sunca naročito,  smanjuje se proizvodnja kolagena i elastina i sposobnost kože da vezuje vlagu. Tada nastaju prve bore. U ovom sloju kože se zaceljuju rane i hrani epidermis iznutra.
3. HIPODERMIS, najdublje potkožno tkivo sastavljeno je od masnog i vezivnog tkiva. Štiti od udaraca, skladišti energiju i pruža izolaciju telu.

Zdrava koža važna je za opšte zdravlje i dobar psihofizički osećaj. Iako ima razne mehanizme oporavka i regeneracije, uvođenje preventivnih mera i uspostavljanje rutine nege mogu značajno pomoći da se izmenjena stanja kože ne produbljuju u dalje dermatološke probleme.

Svakodnevnom brigom o koži sa izgrađenim navikama i malim izmenama u nezi možemo joj sačuvati zdravlje i lepotu. Da bismo efikasno negovali svoju kožu, upotrebom odgovarajućih proizvoda, potrebno je da poznajemo genetski tip svoje kože, kao i stanja koja mogu nastati usled delovanja različitih faktora spoljašnje sredine kao i hormonskih promena.

Postoje četiri tipa kože: normalna, suva, masna I kombinovana.

• Normalna je dobro izbalansirana, ni previše masna ni previše suva, bez dodatnog sjaja. Ima meku i nežnu teksturu i nije osetljiva.
• Masna koža stvara veću količinu sebuma u celoj regiji lica, ima karakterističan sjaj i proširene pore. Sklona je stvaranju komedona i različitih oblika akni.
• Kombinovana koža je u predelu čela, nosa i brade masnija, sa proširenim porama i nečistoćama a u predelu obraza suva ili normalna.

Stanja kože su uslovljena dejstvom unutrašnjih i spoljašnjih faktora i tu spadaju osetljivost, dehidriranost, prevremeno starenje, akne, hiperpigmentacija, vidljivi kapilari (kuperoza i rozacea) i alergije.

Ukoliko ne možete sami proceniti stanje i tip kože, farmaceuti i stručna lica vam mogu pomoći u tome i predložiti odgovarajuću rutinu nege kao i kombinaciju i efekat određenih sastojaka na kožu.